У мојој породици поред звука камена и гласом епике се чувало сјећање на давна времена све до данас, на стари начин – уз гусле.
Имао сам ту срећу да гледам свога ђеда како скида гусле са зида,сједа на троножац и уз запретени жар са огњишта креће да гусла. Знао сам да то није било пуко сјећање каквом човјек прибјегава из чисте доколице кад разврстава древне јунаке и догађаје, већ је то чинио да би освјетлио наше мјесто у данашњем времену и открио неки други смисао постојања.